Ko zeli da pise... neka pise...

kutak za sve one koji vole pisanu rec...
ima nas... bice nas...
zadacemo i teme...
za pocetak, ako nemate na umu nista, moj predlog je "KNJIGA"
to je tema, pa ko voli...
izbegavacemo komentare...
ajde, ko zeli da kaze, otvori temu, i komentarise, ali pesnicki...
dakle, "Knjiga" je nasa majska tema.
prozor u nesto novo na forumu...
pisacu i ja, to volim....

najbolji covekov prijatelj!!!

Procitala temu i u letu pjesmicu sklepah.

Na polici mog zivota
mnostvo bezvrijednih knjiga
vremenu prkosi.
A samo jedna
(zlata vrijedna)
sve zvijezde svijeta skriva.....
pozutjele ljubicice
i trag suze sto
prasnjavim tragom
se sliva.....i.....
dodir ceka,
Dok stari zidni sat
drobi godine
cekanja
lagano umiru posljednja
nadanja.
Ocean bola
u suzu pretvoren
knjizi
neke nove boje daje.


Dada
5/2007

Neznam sta da kazem!
izvinjavam se ,nisam odmah videla da cemo izbegavati komentare,

lea nije procitala knjigu od pocetka

da vas pitam,posto ja pisem pjesme mozete li da zadate neku temu pa da napisem,ili treba da otvorim svoj TOPIC 4 my song?
:mrgreen:

Dobro Jutro, Mjesece
Grijeh je prespavati... ma spavacemo, ima vremena, al jutros steta je...
Sunce mami, pokrilo je sve krovove, nebo se plavi od radosti...
Prije osam "mamma" zove, dizi se, ljubi me....
Ustaje ona, Lutka, i meda, snova na parketu podosta... a kike i snalice nece ona, ako nece i mamma...
Ma hoce mamma, nije sramota, ljubav srama ne poznaje,
moram sa snalicom, da iste budemo, ma koga briga za druge....
a moracemo i korpicu nosit, puna je gumica,...
Ade, mammma, ulica zove, jutros vasar svuda...prodaju se slatkisi i tombole, nemacke tate danas slobodni...
I idu ulicom, u koloni.... oni i deca, dva po dva...
ja kikicu nosim u narucju stisla me ona, privila se, uziva...
Nemacke mame cutke prekor psuju, deca sve moraju sama...
deca su njigova pametna, vole kolica, lego i slagalice...
Grlimo se, i smeskamo, zavide li nam... o, nego sta...
rucki perece, hitamo ka jezeru, kakvo jutro iz sna...
Hej koka, Luna nisu koke nego patke, mamma, koke, ahhhaaaaaaa...
mama daj koku bau, ajde de, Luna hoces li leba - aaaa haa...
i bacamo patkama, za cas tili, skupise se sa cijelog jezera...
naredali se osmjesi ko biseri starci na klupi kao da pjevuse...
dok ne naleti decak, sa stapom u ruci, i sve nam patkice otera...
smijemo se, ona i ja, nemacki tata grdi decaka,
nije tata los, a strasne sandale, nedaju pogledu da se digne od jada...
Gledam malenu srebren mesecinu, korpicu, punu leba i gumica...
amo mamma, ok idemo, gde mali bik, tu i banka...
idemo teti pismo ostaviti, ne voli nam teta nasa slova van kockica,
al sta nas briga, mi vec na konjic zasjele, cekamo da otkuca...
idemo dalje, park zelen i mokar, a odsjaj cvijeca u ocima...
kolike li cu okice moje, svih planeta po dva puta stane,
i ostaje jos podosta...
za zelja, za snova, za nadanja....
Dadda am, Luna hoces sladoled, aaaa ha, mamma, ahaaaaaa...
mamma av, Luna vidi cuka, mama bau, daj i cuku leba....
mama koka, nije to koka, Luna to je ptica, mamma koka, aaaa haaaha...
vodimo i vas, a to sto spavate, uopste nas nije briga...ahaaaaaaa

eto, to mi je...

zao spavati,
dok sviraju andjeli, grijeh je oko sklopiti,
ne pustiti misli,
da se rasire u paunov rep...
eto, to mi je,
steta je boje ne vidjeti,
steta je zvuke ne cuti,
u tisini, steta je...

I nek ti bude,
prosjace, i kralju, neka ti bude,
pocetku moj i kraju,
neka ti sve sile ovog
kosmickog ludila...

jer prosto ne znam
za sto bih sanjala,
i ne znam kome bih se budila,
eto, to mi je...

i nek ti bude, osmjeh vjeciti,
da ne hodas, vec da poskakujes,
da ne spavas,
nego da dosanjas...
neka tebi...

neka te svetlo mjeseca prati,
umolila sam da te cuva,
vedrijeg da nema u svemiru,
dubljeg da nema ni u nemiru,
neka je tebi...

u travi koljena, koliko voljela,
neka ti dukatima dobrote vrati...
i hvala ti
sto nit hodam, nit snijem,
a zivot izvire,
lije li, lije,
hvala ti, jer da te nije....
sve sto je dobrog
kome bi se dalo,
sve sto je mocno,
uz koga bi stalo,
tebe da nije....

Odricem se par slova,
godina i par noci,
ih sta je to spram vecnosti...
a gospodnji putevi,
s upregnutim zvijerima,
ne brinem ja... imacu gdje
imacu kad...
ne brinem.. neka ti...

Sto mora da se skupi,
samo ce,
svi biseri u krug stace,
oko tvoga vrata...
sto mora, to ti ni ja
moliti necemo...

Ne placem, nego... zao mi...
vjecnost je kratka, a noc beskrajna...
uboga.

Nikada...

Nismo ono za shta se izdajemo,
mi smo od onih malih,brzo se predajemo,
zhivot je za nas kao pusto mesto,
na koje svracamo previshe chesto,
a svi snovi,sve zhelje,daleko su od nas,
chekamo samo uzalud chudo,uzalud spas...
Mislimo,bitje nam bolje,
a chak ni sami nemamo volje...
I dok slusham pesmu veselih ptica,
tih prtica,vechnih selica,
shto kao za od zhivota bezhe,
kao da lepoti,miru,sjaju tezhe,
razmishaljam o sudbi choveka,
razmishljam o buducnosti novoga veka,
i shvatam,shvatam,
da netjemo biti isti,
ne,nikada vishe onako chisti,
kao shto bismo tebali biti,
i nejtemo vishe iste snove sniti...
Nikada...

Da li?
Da li smo suze proplakali,
Za komad zemlje jedan mali?
Da li?
Da li smo sami sebi krivi,
No,da li smo,uopste,i sada zivi?
Da li?
Da li je sve to samo varka,
da izgori,da nestane,
da sav bol,sva patnja prestane...
Da li?
Ne,nece,dobro znam,
znam da bol nece unistiti plam,
vec da ce samo,
pa makar za tren,
neko sam,ili neko zaljubljen,
da zazeli,da zavoli....i tu je kraj...

IMAS MENE


Imas u mojim dlanovima odmor i u srcu pokrivac ,
lezi pa se na moj dah nasloni i zaspi , tako utoni ,
a ja cu , ritmom sutnje iz svake ptice tihi let izvuci ,
umotati tvoj obris u lisce jablana i granama breze
naloziti da te ljuljaju , nad jezerom gdje valovi sapucu
i sve to mirisom jorgovana i lipe u proljece obloziti .



Imas u mom pogledu mir i u dodiru sigurnost ,
lezi na moja njedra i glavu nasloni , zadrijemaj ,
ne boj se , svo to drvece oko tebe zatisjem te stiti
i tvoje krhko tijelo na zlatni suncokret namjesta ,
sirinom ravnice svoju kosu raspusti i koljena savij ,
jer ispod tebe jutro ce neprestano u svom sjaju teci .



Imas u mom uzdahu moc i s njim zagrljaj zvijezde ,
lezi u moj brizan pogled i svoje drhtaje skloni , usni ,
pa kad te snovi nebom u raskosne setnje pozovu
i mjesecinom iznad mojih obrva njezno zaplovis ,
otkriti ces i ti vrijeme u kojem moja ljubav tebi ide
i razlog s kojim ispod svega svijeta odavno postojim .

POKLANJAM TI
Vatru da svetli u tvome srcu
da osetiš toplinu usijana žara
Komadiæ sunèevih toplih zraka
da uživaš u divoti njihovog sjaja

POKLANJAM TI
Nekoliko svetlucavih zvezda
da te noæu obaspu svojim sjajem
Jutarnju rosu da poljubi dan
da uzivas u radosti



POKLANJAM TI
Letnji povjetarac da miluje ti lice
i pokaže da je nekome stalo do tebe
Slatku slavujevu pesmu,
da te podseti da sam uvek tu
srce




POKLANJAM TI
Svoju LJUBAV,
Dar ljubavi da te nosi
Kad god se osetiš potišteno
Ti znaj da IMAS NEKOG KO TE
VOLI!

IMAS MENE


Imas u mojim dlanovima odmor i u srcu pokrivac ,
lezi pa se na moj dah nasloni i zaspi , tako utoni ,
a ja cu , ritmom sutnje iz svake ptice tihi let izvuci ,
umotati tvoj obris u lisce jablana i granama breze
naloziti da te ljuljaju , nad jezerom gdje valovi sapucu
i sve to mirisom jorgovana i lipe u proljece obloziti .



Imas u mom pogledu mir i u dodiru sigurnost ,
lezi na moja njedra i glavu nasloni , zadrijemaj ,
ne boj se , svo to drvece oko tebe zatisjem te stiti
i tvoje krhko tijelo na zlatni suncokret namjesta ,
sirinom ravnice svoju kosu raspusti i koljena savij ,
jer ispod tebe jutro ce neprestano u svom sjaju teci .



Imas u mom uzdahu moc i s njim zagrljaj zvijezde ,
lezi u moj brizan pogled i svoje drhtaje skloni , usni ,
pa kad te snovi nebom u raskosne setnje pozovu
i mjesecinom iznad mojih obrva njezno zaplovis ,
otkriti ces i ti vrijeme u kojem moja ljubav tebi ide
i razlog s kojim ispod svega svijeta odavno postojim .

R I C H A R D B A H

"Jedno"

Sicusna promjena danas dovodi nas do dramaticno razlicitog sutra.

Dok god se trudis da nesto postignes, stvari ce biti opasne i smrtno ozbiljne.

Kako se brzo mijenjamo kada smo u opasnosti.

Niko ne moze da rijesi probleme umjesto nekoga ciji je problem u tome sto ne zeli da se njegovi problemi rijese.

Bez obzira koliko smo sposobni ili dostojni, nikad necemo doprijeti do boljeg zivota dok ga ne zamislimo i dozvolimo sebi da ga imamo.

Lose stvari nisu najgore stvari koje nam se mogu dogoditi.
Najgora stvar koja nam se moze dogoditi je NISTA.

Istina ne gori. Istina ceka svakoga ko zeli da je nadje.

Naravno da postoji sudbina, ali vas sudbina ne tjera tamo kuda vi ne zelite da idete.
Vi ste oni koji birate. Sudbina zavisi od vas.

Svaka mocna ideja je potpuno ocaravajuca i potpuno beskorisna dok ne rijesimo da je iskoristimo.

Kada znanje dodje prije iskustva nema uvijek smisla.

Ako ovaj svijet nije ono sto jeste, mozda ni mi nismo tako sicusni i beznacajni kao sto nam se cini da jesmo.

Karakter se oblikuje pracenjem sopstvenih najvisih osjecanja pravednosti, vjerovanjem u ideale iako nismo sigurni da ce se ostvariti. Jedini izazov nase pustolovine na zemlji je da se uzdignemo iznad sistema smrti - ratova, vjera, nacija, razaranja - da odbijemo da budemo njihov dio, i umjesto toga izrazimo ono sto imamo u sebi.

Pogresni koraci su isto toliko vazni kao i ispravni, ponekad cak i vazniji.

Ideje lebde svuda oko vas, ali vi tako cesto necete da ih vidite. Kada trazite nadahnuce, u stvari hocete ideje. Kada se molite za pravac, ideje su te koje vam pokazuju put. Ali, morate da se pazite!
Na vama je da ozivotvorite te ideje.

Bijes je strah. Svaki bijesan covjek strahuje da nesto ne izgubi.

NAJVAŽNIJA STVAR U ŽIVOTU JE DA ODLUÈIMO ŠTA NAM JE NAJVAŽNIJE !!!

NEMA NIÈEG UZVIŠENOG U TOME DA BUDEŠ BOLJI OD DRUGIH, PRAVA UZVIŠENOST JE BITI BOLJI OD PRETHODNOG SEBE !!!

NIKAD NE GLEDAJ NI NA KOGA SA VISINE SEM AKO MU NE POMAŽEŠ U PENJANJU !!!


TO ŠTO ÈUJEMO ZABORAVIMO
TO ŠTO VIDIMO TO I ZAPAMTIMO ,
TO ŠTO URADIMO TO POSTAJE DEO NAS !!!

Мрак

Мрак...Прозиран и хладан,
тако нежан, а у њему толико бола...
Сасвим тих, а нашег страха гладан,
Мртав, у њему се сва срећа дели на пола.
Крици таме и слутње
тако сами и јадни...
Сенке их слушају, полако бледе,
њихови окови су црни, гадни.
Тама душе продане у секунди гута
Небо су прекрили суморни облаци
Звезде црне скрећу нас са правог пута,
дрвеће нас посматра док ходамо,
проклети су наши кораци...
Више не знамо куда даље,
Мрак гута наше речи,
Ветар нам изнова тугу шаље.
Реке смрти су стале, више неће тећи...

Volim da pišem pesme.
Nadam se da ćete uživati u ovoj....

Nedostojna pesma

Poklanjam ti pesmu nedostojnu,
Jer si važan mojoj tužnoj duši
Svaki put kad' te s’ drugom vidim
Moj se svet u mračni bezdan sruši
Iako me ne znaš- nije važno
Ja sam tebe dobro upoznala
Hodajući za stopama tvojim
Prateći te tako radoznala.
Poklanjam ti zato pesmu ovu
Pesmu što je moja duša svila
Nedostojnu jer me ne znaš dragi
Da bih tvoja i ja draga bila.

Ево још једне...

ТРАГ

На песку
Је остао траг
Маленог женског
Стопала.

Када сам га
У песак утиснула
Jа се нисам
Обула.

Хтела сам да
Бар за тренутак
Мој траг видиш
Тако.

Да твоје срце
Као некада
Закуца брзо и
Јако.

Јој нисам хтела да буде овако развучена!

Nada wrote:Volim da pišem pesme.
Nadam se da æete uživati u ovoj....

Nedostojna pesma

Poklanjam ti pesmu nedostojnu,
Jer si važan mojoj tužnoj duši
Svaki put kad' te s’ drugom vidim
Moj se svet u mraèni bezdan sruši
Iako me ne znaš- nije važno
Ja sam tebe dobro upoznala
Hodajuæi za stopama tvojim
Prateæi te tako radoznala.
Poklanjam ti zato pesmu ovu
Pesmu što je moja duša svila
Nedostojnu jer me ne znaš dragi
Da bih tvoja i ja draga bila.

Ova mi se jako sviða.
A ovu sam ja napisao davno,davno, ni sam ne znam zašto mi je sada pala na pamet:

Bezdan u tvojim oèima...
Bezdan u svijetlu i u tami,
Bezdan u krvi što niz ruku teèe,
Bezdan u nama, suviše smo sami,
Bezdan u životu bez sreæe...

Bezdan u tvojim oèima...
Bezdan u svijetlu i u tami,
Bezdan u krvi što niz ruku teèe,
Bezdan u nama, suviše smo sami,
Bezdan u životu bez sreæe...

...tužna ti je mnogo pesma...i sećanje...

IMAŠ



Imaš u sebi nešto što ja nemam-

imaš mudrost koja te čini ženom,

oblak koji te plaši sjenom ,

a ipak ti si ta obala

kojoj može prići moja lađa,

umorna i potrganih jedara.

Imaš u sebi i dio mog djetinjstva

mada ti se čini sasvim različito,

jer pamtiš,

jer ti i sada zvuk zvona

topi dušu od stoljetnih zima.

Imaš ti imaš

neku tajanstvenu misao,

ruke koje obgrle cijeli svijet,

i dlanove na kojima raste plima.

U tebi je i moj dio tuge,

nemir onih koji sanjaju mirno,

bujica kojoj tek tvoja duša znači kraj.

I putovala si tako životom

neprestano uz mene,

a da me nisi ni vidjela ni osjetila.

Tek si prepoznala zatvorenim očima

ovaj dio neba

koji tek treba posuti zvijezdama.

Željko Krznarić

AKOAko mozes da vidis
unisteno delo svoga zivota,
i bez jedne reci da ga ponovo gradis,
ili da bez uzdaha ili protesta,
podneses gubitak onoga sto si dugo tekao;
ako mozes da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako mozes da budes jak, a da ipak ostanes nezan,
da ne mrzis one koji tebe mrze,
a da se ipak boris i branis;
ako mozes da slusas kako tvoje reci
izvrcu nevaljalci, da razdraze glupake,
i da cujes kako luda usta o tebi lazu,
a da sam ne kazes ni jednu laz;
ako mozes da sacuvas dostojanstvo i slavu,
ako mozes da budes skroman,
iako si savetodavac kraljeva,
ako mozes da volis svoje prijatelje kao bracu,
a da ti ni jedan ne bude sve i svja;
ako znas da razmisljas, da posmatras i upoznajes,
a da nikad ne postanes skeptik ni rusilac,
ako znas da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar,
da mastas, a da ne budes samo mastar;
ako mozes da budes cvrst, ali nikad divalj,
ako mozes da budes dobar,
ako mozes da budes pametan,
a da nisi cistunac i sitnicar;
ako mozes da zadobijes pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primis,
ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu,
kad je svi ostali izgube.
Tada ce sreca i pobeda
biti zauvek tvoji poslusni robovi,
i ono sto vise vredi nego slava:
Bices Covek Sine moj!