iz duše...

gledamo se u dushu
sa dve obale
mrachnoga kanjona
on tek silazi
a ja se jedva izbavila

pred njim, avantura
predamnom pustinja
on neranjavan
a ja zaceljena

gledam da li che i pod njim popustiti kamen na koji je stao...
gledam kako je snazzniji zbog ljubavi s kojom je rastao...
gledam kako mu je korak lakshi... ja sam silazila kao slon a on kao koza planinska...
a sve zbog ljubavi s kojom je rastao....
gledam i zavidim mu...
ne upozoravam....
samo posmatram ...
njegova sigurnost lechi rane iz praistorije,
baca svetlo saznanja na jedan promashen zzivot,
na jednu potragu za blagom s lazznom mapom,
na nepotrebne bitke, na velike gubitke...

ja sam rezervoar
znanja i snage
s kojim je on
pupchanom vrpcom vezan
ja sam spushtena ruka
koju sam chekala
da me povuche navishe
ja sam davljenik
koji je za kosu
sebe
izvukao iz bezdana

...
bez valjanog naslova
by maski

Jedan si ti

Jednom je bila jesen,jednom je moje srce plakalo i naslo tebe
dosao si niotkud i nestao samo bog zna kud
Zivjela sam za taj tren kad ces mi reci da nisi njen,da nisi
njen ni niciji,al uzalud je sve
ja sam sanjar beskucni
Trazim te trazim svuda ,pitam se gde zive tvoji snovi
moji su negdje gde tvoja dusa nepostoji
Lagano zaboravljas lik jedne zene
lagano zaboravljas ti mene
Uzmi mi dusu,uzmi mi sve,proklinji me
svejedno je samo nezaboravi me,upitaj se ponekad
kako je meni,kako bole trenutci bez tebe provedeni
Vrati se u zivot,osjeti da si covjek,vrati mi bar
nadu da me mozes bar malo voljeti
pokazi neki osjecaj da znam da vredi za tebe ovako
lagano umirati
Bila mrznja,bila sreca ja cu za tebe uvjek biti tu
jer si jedini covjek koga moja dusa moze voljeti!!!
______________________________________________
"*koliko problema mora se progutat
iz kazne
za srecu
i koliko duboko moramo
da tonemo da bi nam zivot
med i mleko poklonio???////tajci00

Kada dođeš do kraja svog svetla koje poznaješ,
i kada znaš da iza toga postoji samo mrak,
sedni i smiri svoje srce.

Oslušni tišinu u sebi, zavoli tišinu pored sebe,
i uđi unutar svog srca.

Hodaj očiju otvorenih, slušaj ritam svojih koraka.

Hodaćeš dugo, sam, put će biti težak
ali na kraju njega videćeš svetlo.

Malo žmirkavo sunce na kraju mračnog i bolnog puta,
malo zlatno zrnce nadanja i budućnosti.

IZA TOG SVETLA ČEKAM NA TEBE...

Krik noæi tamne sablasno jeknu
budim se naglo iz teškog sna
predamnom slika tvog dragog lika
i bol beskrajna u duši do dna.

U oku suza, malena, bistra
kao stražar nemi nad morem tuge
košmari snažni u snu na javi
to avet tame pobedu slavi.